Ako me ne voliš nek ti je srećno, al’ ja te volim i voleću te večno.

Ne daj da se gasi naša ljubav, ne daj da se ruše naši sni, počnimo ljubav iz početka, ponovo zagrli me ti. Ne dopusti da daljina učini svoje, jer ono što nas veže jače je od daljine, trajnije od večnosti.

Mesec je pao, ja sam zaspao, ali tvoj zagrljaj nisam osetio. U tuđini duša mi sada zebe, jer će jutro svanuti bez tebe.

Klečim ispred slike tvoje, suze kvase lice moje. Sklopljenih ruku te molim: Oprosti mi jer te volim.

Kako mi nedostaješ, samo ruku da mi daš, kako mi nedostaješ da li znaš?

Kad se setimt tebe u hladnim noćima bol mi na duši počiva, srce me zaboli jer te ono još ludo voli.

Kad se poklope kazaljke na satu i kad otkuca ponoć, ti zatvori oči i stisni ih jače i seti se onog ko zbog tebe plače.

Jednom su oči sjale, jednom se srce kaže, jednom se desi čudo, jednom se voli ludo, jednom se suza briše, jednom i nikad više.

I kad si samnom nedostaješ mi, a sad kada te nema osećam se kao da ću umreti, jer tako to izgleda kad nekog previše voliš.

Daleko si od očiju al od srca ni si sve što mi nedostaje ti si.

Daleko sam. Nek te to ne boli. Znaj da moje srce samo tebe voli. Nemoj tugovati niti suze liti, znaj da si moj život i uvek češ biti.

Pitaš li se kako mi je? Kako moje srce pati svakog dana Boga molim da mi te anđele ponovo vrati.

Kad si u samoći, kad te tužne misli prate znaj da ima jedno srce koje misli na te. Znaj da ima neko ko te voli i koga zbog tebe duša boli.

Moje srce luta, samo tebe traži, a tebi je ipak neko drugi draži. Znam da me tvoje srce zauvek briše, ali još danas se seti mene, i ne moraš nikad više.

Dovoljan je jedan tren da nekog zavoliš, a premalo čitav život da ga zaboraviš.

Izvini, razumi, oprosti, shvati. Dozvoli da ti objasnim neke stvari. Iz obzira u obzir ne dolazi u obzir. Konstantno rečeno nedostaješ mi.

Gde god da si svetla ne gasi ne zatvaraj vrata i slušaj kazaljke sata, kad se kazaljke spoje s tobom su misli moje.

Na krevetu ležim, poruku ti pišem, nešto mi teško, ne mogu da dišem, nesto me steže u grudima mojim, jer noćima čeznem za usnama tvojim.

Spavati ne mogu, pa zvezde brojim sad tek shavatam koliko te volim, srce me boli i duša mi vene, jer tebe ljubavi nema pored mene.

Krenuću sutra putem nekim, lutaću dugo svetom dalekim. Tražiću novu sreću za sebe, al’ znam da sreće nemam bez tebe.

Ako si daleko ništa ne smeta, večna ljubav ostaje i da si nakraj sveta.

Zašto sam baš tebe sreo, zašto kad to nisam smeo, zašto me zaneo pogled oka tvog, i zašto sada moram patit zbog tog.

Voli i kad zbog toga patiš i nećeš se kajati jer čovek ne umire kad prestane da diše, već onda kad ne može da zavoli više.

Meni nisu potrebni ljudi, meni nisu potrebni sni, meni je potrebna ljubav, meni si potrebna ti.

Nedostaješ mi jako, tvoji poljupci i tvoj zagrljaj. Nedostaje mi tvoj osmeh i tvoj pogled. Ne zaboravi na mene tamo daleko i vrati se brzo.