Mesec je pao, ja sam zaspao, ali tvoj zagrljaj nisam osetio. U tuđini duša mi sada tuguje, jer će jutro svanuti bez tebe.

Kad se po nebu raspu zvezdice i jedna proviri kroz prozor tvoj, zatvori svoje umorne okice i lepo spavaj anđele moj.

Sanjaj moje oči da te gledaju u tami, sanjaj da smo negde zagrljeni sami, sanjaj moje usne da te bude iz sna, sanjaj jer kraj tebe noćas nisam ja.

U tihoj noći dok srce strepi seti se mene moj anđele lepi, i ne ljuti se što ti pišem jer bez tebe teško dišem i još jednom ja te molim ne ljuti se što te volim.

Ako te zvuk poruke probudi, ne budi se. Okreni jastuk, ne ljuti se,  zatvori okice, pokrij se, zamisli želju opusti se sanjaj me i zaljubi se.

Bilo gde si, svetlo ne gasi ne zatvaraj vrata već slušaj kucanja sata, a kad se kazaljke spoje znaj da su sa tobom misle moje.

Ja nisam kraj tebe a ponoć je blizu, usne tvoje sad mi se grizu. Kako sad da budem kraj tebe, teško treba mi moć. Želim ti laku noć, sreću svu i mene u snu, volim te

Nedam im da te bude, želim da spavaš, da ne kvare ono što ti sanjaš, jer tvoji su snovi lepši nego java, a sad tišina jer moja maza spava.

Kad se sutra probudiš,i oči otvoriš pusti neka ljubav tvoje srce vodi, jer kad dan osvane, i obasja planetu, znaj da te volim najviše na svetu.

Da sam tihi povetarac i da imam takvu moć, sleteo bih na tvoj prozor da ti poželim najlepšu laku noć.

Kad zvezdana prašina prekrije nebo i zvona na katedrali otkucaju ponoć znaj da neko misli na tebe i šalje ti najlepše želje.

Bio bih postelja u kojoj spavaš i jastuk na kojem se budiš, zvezda koju sanjaš, suza kada plačeš, osmeh kad se smeješ, učinio bi sve samo da sam uz tebe.

Noćas ću anđelu ukrasti krila i odleteti do raja da uberem najlepšu ružu za tebe, da ti je stavim na jastuk i poljupcem poželim najlepše snove.

Sunce bi htelo u moje odaje, mesecu se ne da, njemu se ostaje. Al’ ne zna sunce da nije jedno, ima još jedno, jednako vredno, koje sad spava i mene ne čuje.

Jedan poljubac na lice tvoje lepo, spavaj srce moje, i još jedan na usta tvoja, lepo spavaj ljubavi moja. I za kraj na vrat tvoj, laku noć anđele moj.

Voleo bih da sam noćas suza, da lagano potečem niz tvoje lice, zaustavim se na tvojim usnama i uz poljubac nežno ti kažem. Laku noć ljubavi .

Sve je noćas za ljubav stvoreno, samo su tvoje usne daleko, daleko, i zato sklopi oči, a ja ću anđele moj u tvoj san doći, i u tom snu ljubiti te cele noći.

Već polako mi se drema, koju želim ovde nema, mesec sja celu noć, želim tebi laku noć.

U kasne sate, duboke noći, kad su svima sklopljene oči, mislim na tebe, polako dremam, ne mogu da zaspim jer tebe nemam.

Dok mirno uživaš, ti i ne slutiš kako jedna nemirna osoba žuri neznanim stazama kako bi stigla do tvoje odaje misli i tiho ti porucila: Želim ti laku noć.

Seti se da te volim u svakoj usamljenoj noći, poželi me kraj sebe, možda ću slučajno doći, možda doletim i pokvarim ti snove, možda ti podarim neke nove snove.

Kad se po nebu raspu zvezdice i jedna proviri kroz prozor tvoj, zatvori svoje umorne okice i lepo spavaj anđele moj.

Sanjaj moje oči da te gledaju u tami, sanjaj da smo negde zagrljeni sami, sanjaj moje usne da te bude iz sna, sanjaj jer kraj tebe noćas nisam ja.

U tihoj noći dok srce strepi seti se mene moj anđele lepi, i ne ljuti se sto ti pišem jer bez tebe teško dišem i još jednom ja te molim ne ljuti se što te volim.

Ako te zvuk poruke probudi, ne budi se okreni jastuk, ne ljuti se, zatvori okice, pokrij se, zamisli želju opusti se sanjaj me i zaljubi se.